четвртак, 09. фебруар 2017.

DON'T SWEAT THE SMALL STUFF 2, Richard Carlson, PhD.

9. Pustite druge da pokupe slavu


Postoji nešto magično, što se dešava ljudskoj duši, osećaj smirenosti koji vas prožima, kada prestanete da želite svu pažnju usmerenu na vas i dozvolite drugom da pokupi slavu.
Naša potreba za izuzetnom pažnjom je onaj egocentrični deo nas koji kaže: "Pogledaj me, ja sam izuzetan. Moja priča je interesantnija od tvoje." To je glas unutar nas koji ne može da izađe slobodno i kaže to, ali želi da veruje da je "moj doprinos neznatno važniji nego tvoj." Ego je onaj deo nas koji želi da bude viđen, slušan, poštovan, smatran posebnim, često i na račun drugog. To je deo nas koji nekad prekine drugog u priči doživljaja, ili nestrpljivo čeka svoj red za govor da bi vratio razgovor i pažnju na sebe. U različitim količinama, većina nas učestvuje u ovoj navici, najviše na svoju štetu. Kada odmah uskočite i vratite razgovor sebi, umanjujete užitak te osobe koja je podelila nešto s vama, praveći na taj način distancu između vas i druge osobe. Svi gube.

Sledeći put kada vam neko bude pričao priču ili bude delio neko svoje dostignu-će sa vama, uočite vašu tendenciju da kažete nešto o sebi kao odgovor na to.

Iako je to teška navika za odvikavanje, to ne samo da je zadovoljstvo, već je zapravo umirujuće kada ste uvereni da možete da se oduprete vašoj želji za pažnjom i umesto toga dozvolite drugom da pokupi slavu. Umesto da se odmah ubacite rečenicom "Jednom sam i ja isto uradio" ili "Zamisli šta se meni danas desilo", obuzdajte svoj jezik i pogledajte šta se dešava. Samo recite "To je sjajno" ili "Molim te, reci mi još o tome," i ostanite na tome. Osoba sa kojom pričate će se mnogo lepše osećati, zato što ste toliko "prisutni", a pošto slušate tako pažljivo, on ili ona se neće osećati kao da se takmiči sa vama. Kao rezultat, ta osoba će se osećati sa vama opuštenije, samouverenije i zanimljivije. Vi ćete se takođe osećati opuštenije, jer nećete sedeti na ivici stolice, nestrpljivo čekajući svoj red.

Očigledno, mnogo puta je sasvim na mestu da razmenite iskustva u oba pravca i podelite slavu i pažnju umesto da je potpuno predate drugima. Nije na mestu nasilna potreba da otmete slavu drugima. Ironično, kada ugušite vašu potrebu slavom, pažnja na koju ste navikli da tražite od drugih, je zamenjena unutrašnjom poverenjem proisteklim od prepuštanja slave drugima.

12. Pustite druge da budu u pravu u većini slučajeva


Jedno od najvažnijih pitanja koje možete sebi uopšte da postavite je, "Da li želim da budem u pravu, ili želim da budem srećan?" Vrlo često, ove dve stvari se uzajamno isključuju!

Biti u pravu, braniti svoje pozicije, oduzima enormno mnogo mentalne energije i često nas udaljuje od ljudi u našem životu. Potreba da budemo u pravu, ili potreba da neko drugi bude u krivu, ohrabruje druge da postanu defanzivni i izvrše pritisak na nas, da mi nastavimo da se branimo. Ipak, mnogi od nas (ja takođe, ponekad) trošimo ogromnu količinu vremena i energije pokušavajući da dokažemo (ili pokažemo) da smo u pravu, a da drugi nisu. Mnogo ljudi, svesno ili nesvesno, nekako veruju da je njihov posao da pokažu drugima, kako su njihovi stavovi, izjave i gledišta neispravna, a da će radeći to, osoba koju ispravljaju biti nekako zahvalna za to, ili makar da će naučiti nešto. Pogrešno!

Razmislite o tome. Da li Vas je neko nekad ispravio, a da ste osobi koja je pokušavala da bude u pravu rekli, "Hvala Vam mnogo što ste mi pokazali da sam ja u krivu, a Vi u pravu. Sada to vidim. Čoveče, pa Vi ste sjajni!" Ili, da li vam se ikad neko koga znate zahvalio (ili se makar složio s vama) kada ste ga ispravili, ili pokazali da ste u pravu na njegov račun? Naravno da nije. Istina je zapravo da svi mi mrzimo da nas neko ispravlja. Svi mi želimo da naši stavovi budu poštovani i shvaćeni od drugih. Da nas slušaju i čuju, je jedna od najvećih želja ljudskog srca. A oni koji nauče da slušaju druge postaju najomiljeniji i najpoštovaniji. Oni koji imaju naviku da ispravljaju druge su često odbačeni i izbegavani.

Nije da nikada ne treba da budete u pravu, ponekad prirodno trebate ili želite da budete. Možda postoje neki filozofski pogledi sa kojima ne želite da se složite, kao što se dešava kada čujete neki rasistički komentar. Tada je važno da kažete šta mislite. Obično, ipak, vaš se ego ušunja i sruši nečiji miroljubiv susret mišljenja, a to je samo želja ili potreba da se bude u pravu. 

Divna, iskrena strategija da postanete smireniji i omiljeniji je da vežbate dozvoljavanje da drugi osećaju radost što su u pravu, dajte im slavu. Prestanite da ispravljate. Koliko može da bude teško da ispravite ovu naviku, toliko vredi svaki trud i vežbu koju zahteva. Kada neko kaže, "Ja zaista mislim da je važno da ...", umesto da upadnete u reč i kažete, "Ne, mnogo je važnije da ..." ili bilo koji od stotinu drugih formi konverzacijskih ispravki, jednostavno pustite da ide i dozvolite njegovoj izjavi da stoji. Ljudi u vašem životu će postati manje odbojni i više će vas voleti. Biće vam zahvalni više nego što ste ikada mogli sanjati, a da ni ne znaju tačno zašto. Otkrićete zadovoljstvo što učestvujete i svedočite u tuđoj sreći, što je mnogo lepša nagrada nego borba egoa. Ne morate da žrtvujete vaše najdublje filozofske istine ili najiskrenije stavove, ali, počevši od danas, pustite druge da uglavnom budu u pravu! 


16. Postavite sebi pitanje, "Da li će ovo biti važno kroz godinu dana?"


Skoro svaki dan se igram sa sobom igru koju sam nazvao "Izvrtanje vremena". Smislio sam je kao odgovor mom konzistentnom, pogrešnom uverenju da je sve što je vezano za mene jako važno.

Za igranje "Izvrtanja vremena", potrebno je samo da zamisilite da se, kakvim god okolnostima se suprotstavljate, ne dešava sada, nego godinu dana od sada. Tada se jednostavno zapitajte, "Da li je ova situacija zaista toliko važna koliko je ja pra-vim?" Jednom u mnogo puta je možda i važna, ali u većini slučajeva jednostavno nije.

Bilo da je u pitanju rasprava sa bračnim drugom, detetom ili šefom, greška, izgubljena mogućnost, izgubljen novčanik, odbijanje vezano za posao, ili uganut članak, sve su šanse da kroz godinu dana nećete brinuti o tome. To će biti još jedan nevažan detalj vašeg života. Iako ova jednostavna igra neće rešiti sve vaše probleme, može vam pomoći da izuzetno proširite svoje vidike. Uhvatio sam sebe da se smejem stvarima koje sam nekada uzimao preozbiljno. Sada, umesto da traćim vreme na osećanje besa i pretrpanosti, mogu ga provesti sa mojom ženom i decom ili u kreativnom razmišljanju.

17. Pomirite se s činjenicom da život nije fer


Poznanica me je jednom, povodom razgovora kojeg smo vodili o nepravednosti života, pitala "Ko kaže da će život biti fer, ili da je uopšte i mislio biti fer?" Pitanje joj je bilo dobro. Podsetilo me je na nešto što sam mislio kao mladić: Život nije fer. To je bezveze, ali je apsolutno tačno. Ironično, spoznavanje ove otrežnjujuće činjenice može biti oslobađajuće shvatanje.

Jedna od grešaka koju mnogi od nas prave je da sažaljevamo sebe ili druge, misleći da bi život trebao biti fer, ili da će jednog dana biti. Nije i neće biti. Kada napravimo ovu grešku, krećemo da provodimo mnogo vremena žaleći se o tome šta je loše sa životom. Sažaljevamo se sa drugima, raspravljajući o nepravdama u životu. "To nije fer," žalimo se, ne shvatajući da nikad nije ni trebalo biti.

Jedna od lepih stvari, kada se prepustite činjenici da život nije fer, je što nas sprečava da se samosažaljevamo, hrabreći nas da napravimo najbolje što možemo sa onim što raspolažemo. Znamo da nije život zadužen da postavi sve savršeno, nego je to izazov za nas. Prepuštajući se ovoj činjenici, oslobođeni smo i sažaljenja drugih, podsećajući se da je svakom udeljeno drugačije, i svako ima jedinstvenu snagu i izazove. Ovo shvatanje mi je pomoglo da rešim problem podizanja dvoje dece, u teškim odlukama koje sam morao doneti, kome pomoći a kome ne., kao i u ličnim borbama u vremenima kada sam se osećao žrtvom, nekorektno tretiranom. Skoro uvek me je razbuđivalo u realnost i vraćalo na kolosek.

Činjenica da život nije fer ne znači da ne treba da učinimo sve što je u našoj moći da unapredimo naš život i svet u celini. Naprotiv, sugeriše nam da treba. Kada ne vidimo ili priznamo da život nije fer, skloni smo da osećamo sažaljenje prema sebi i drugima. Sažaljenje je samoporažavajuće osećanje koje ne čini nikom ništa osim da se svi osećaju lošije nego ranije. Nasuprot tome, kada prepoznamo da život nije fer, mi osećamo saosećanje prema drugome i sebi. Saosećanje je iskrena emocija koja prenosi ljubaznost svakom s kim je u kontaktu. Sledeći put kada se uhvatite da razmišljate o nepravednostima u svetu, pokušajte sebe da podsetite na ovu osnovnu činjenicu. Iznenadićete se kako vas može izvući iz samosažaljenja u akciju od pomoći.

1 коментар: