Dnevni izveštaji – praćenje ličnog rada

“Ono što možete da merite, možete i da unapredite.“

 Piter Draker

Dnevni izveštaji trebaju pre svega vama, da steknete bolji uvid u svoj rad. Najvažniji zadatak je naravno postići duplikaciju i zato preporučujem jednostavne izveštaje koje možete napisati za 5 do 10 minuta svakog dana. Kada radim sa saradnicima, iz dnevnih izveštaja vidim prve propuste koji treba da se poprave i naravno imam signal na najbrži način kada “zapne” nešto kod saradnika koga mentorišem.

Izveštaj preporučujem u sledećoj formi, sve sa jednim primerom:

1. Broj telefonskih poziva – 20 (naravno računaju se i skajp, viber i ostali pozivi preko interneta)
1. Broj zakazanih sastanaka - 5
2. Broj poziva gde ih treba ponoviti kasnije - 6
3. Broj odbijenih sastanaka – 7. Očigledno je da su dva kontakta bila loša ili loš broj.
2. Vreme provedeno u pozivanju – 90 minuta.
3. Broj zakazanih prezentacija za taj dan – 5
1. Broj održanih – 3
2. Broj pomerenih – 1. Očigledno je da je jedna otkazana i nije mogla da se pomeri.
4. Vreme provedeno u prezentovanju – 3 sata.
5. Vreme provedeno u obučavanju saradnika, start sastanci, konsultacije – 2 sata.

Ukupno rada: 6,5 sati.

Nekada danima ništa ne komentarišem izveštaje koje dobijam ili najčešće napišem samo – treba više telefonirati, jer će od toga zavisiti i broj sastanaka i broj preporuka u budućnosti. Nekada vidim da je mali broj zakazanih sastanaka u odnosu na broj telefoniranja. Tada treba poraditi na tehnici telefoniranja, na uspostavljanju boljeg kontakta sa ljudima koje pozivate, na saznavanju kvalitetnijih informacija o njima i slično. Ako je velik broj otkazanih prezentacija, opet treba poraditi na telefoniranju. Kao što vidite, uopšte ovde ne obrađujem rezultate rada – to ostavljam za kasnije, prvo treba da se uloži u rad i da se postignu dobri odnosi odnosno proporcije. To da  li ima rezultata ili ne, videće se, ili se već kod prvih izveštaja dopiše i uzme u obzir. Ovo je kao primer iz filma “Facing the Giants” gde kapiten ekipe zatvorenih očiju nosi saigrača na leđima uz bodrenje trenera, sa ciljem da da najviše od sebe. Kada konačno nije mogao više, video je da je nosio kolegu preko skoro celog terena, a bio je ubeđen da ni pola nije prešao.

Pisanje izveštaja nije obaveza koju vam je šef nametnuo. Vi ste sebi šef u ovom poslu. Vi ćete odrediti sebi platu – ili ćete sebi dati otkaz!

Praksa mi je pokazala da ovu jednostavnu tehniku nije lako sprovesti u delo. Nekada naiđem na ogroman otpor, na frustracije ljudi, na povređen ego. Ali ipak smatram ovo neizostavnom tehnikom za brz napredak u poslu. Sve se na kraju svede na to koliko shvatite da je ovo važno i korisno. Ne zaboravite, sve se kopira, i loše i dobre navike. 

Ova tehnika dobro funkcioniše samo ako se redovno koristi, svakog dana, bez opravdanja, preskakanja, zamene sa usmenim izveštajem i slično. I izveštaj u kome su sve nule, treba poslati. Zapravo, možemo reći da su ti izveštaji i možda najvažniji, jer ako se ne pošalju, tu počinje skretanje sa ispravnog puta. Ne dozvolite sebi da pravite početničke greške. Franšiza je franšiza, baš zato što postoje jasna uputstva koja na žalost ljudi teže da modifikuju onako kako osećaju ili misle da treba.

Filmski treninzi sa par primera

”Opraštanje oslobađa dušu. Uklanja strah. Zato je opraštanje tako moćno oružje.” 

Nelson Mandela, film “Nepobedivi”

Ponoviću još jednom da je u mrežnom marketingu neophodno da koristite sistem, da radite stvari ispravno i jednostavno kako bi se lako kopirale, a nakon što ovo uradite potrebno je da se sklonite sebi s puta ka uspehu. Drugim rečima, ili koristite sistem da inspiriše i vodi ljude, ili naučite kako da budete deo sistema i aktivno da vodite i inspirišete ljude.

Da biste podigli svoje sposobnosti da vodite i inspirišete ljude, možete koristiti mnoge alate, a najbolje je da koristite što više do sada opisanih alata kako biste se što brže i efikasnije menjali i razvijali.

Film je moćan medijum. Neko ih voli više, neko manje, ali na svakoga može da utiče. Postoje filmovi za zabavu, raznih žanrova, na koje ste navikli da ih gledate. Ali su retki oni koji vas oplemenjuju i čine sposobnijim za život i za posao. Te filmove je obično vredno više puta pogledati i uvek ćete otkriti i uočiti stvari koje ranije niste. 

Kada naučite ljude da gledaju filmove tako što će tražiti pouke i paralele između mrežnog marketinga, biznisa, međuljudskih odnosa, ispravnog i inspirativnog karaktera, onda ćete ih naučiti da traže pouke u svemu oko njih i da posmatraju život drugim očima. Ovo je aktivan način gledanja filma u odnosu na uobičajeni pasivan način, gde samo dobijate informacije koje biste kasnije iskoristili, ili možda ne bi, jer utisak i detalji filma blede. Ako još dok gledate film hvatate beleške koje kasnije proučite, efekat je maksimalan. 

Video treninge obično radim u grupama od 5 do 8 ljudi, jer je to optimalno, svi na kraju mogu da iznesu po neku zanimljivost koja im je zapala za oko. U toku filma se ne komentariše mnogo, ali organizator može da naglasi neke delove još za vreme prikazivanja, a ostali samo hvataju beleške i gledaju. Često u toku prikazivanja pripremim piće i kokice, a nakon prikazivanja nekada organizujem i ručak. Odlučite sami kako ćete, sve ima svoje prednosti i mane. Nekada sam filmske treninge radio i sa većim grupama, više desetina gledalaca, ali kada pitam za komentare ne pustim ih više nego 5 do 6 i na kraju dodam još dva tri koje su eventualno propustili ili smatram izuzetno važnim. Nakon toga često ljudi sa svojim grupama odgledaju i odrade treninge pa još bolje prouče film. Rezultati su sjajni, mnogi se zahvaljuju i svedoče o potpuno drugačijem posmatranju sveta nakon ovakvih treninga. Mnoge scene im se urežu u pamćenje i daju snage u kritičnim momentima ili mudrost u situacijama kada ne bi znali šta da rade.

Mislim da bi trebalo jednom mesečno ili jednom u dva meseca organizovati ovakve treninge. Kada jednom naučite ljude da to rade, ne morate preterivati, ali ja uvek nekako osećam da treba da pojačam.

Imam kolekciju od preko 50 filmova koje sam smestio u folder “Filmovi inspiracija”. Godinama sam ih sakupljao i birao. Uglavnom su u pitanju istinite priče, o uspehu u sportu, nauci, biznisu. Sve su to filmovi posle kojih ćete svakako biti bogatiji, mudriji, inspirisaniji. Navešću vam neke ne bih li vas zainteresovao za njih, a kada se jednom “navučete” na ovaj način učenja i motivacije, siguran sam da ćete potražiti još!

Suočavanje sa divovima (Facing the Giants), snimljen 2006. je prvi film sa kojim sam počeo da radim filmske treninge. Ragbi tim u srednjoj školi je više nego loš. Aleks, jedan od braće Kendrik koji su i producenti filma je glavni junak, trener, kome skoro sve kreće naopako u životu. Nakon što je Bogu prepustio svoj život i postavio osnove rada, mnogo pozitivnih stvari se dešava. Scena kada kapitenu ekipe koji je izgubio samopouzdanje daje lekciju pred svima o tome kako treba dati sve od sebe, ne gledajući na krajnji ishod je nešto što sam na mnogim seminarima nezavisno prikazivao i ostavio je trajan uticaj na mnoge. Primer pravilnog odnosa prema roditeljima, prema drugovima, pravilnog odnosa roditelja prema deci i još mnogo toga možete uočiti u ovom filmu.

Citat iz filma:

Trener Grent Tejlor, govor članovima tima kada su odlučili da okrenu novi list:
“Želim da Bog blagoslovi ovaj tim toliko da ljudi pričaju o tome šta je On uradio. Ali to znači da me moramo da Mu damo naše najbolje u svakoj oblasti. Ako pobedimo, slavićemo Ga. Ako izgubimo, slavićemo Ga. U svakom slučaju poštovaćemo Ga našim delima i stavovima. Dakle sada vas pitam... Šta je svrha vašeg života? Ja sam odlučio da dam Bogu sve što imam, a Njemu sam prepustio rezultate. I želim da znam da li ćete mi se pridružiti.”

Oktobarsko nebo (October Sky, 2005) je istinita priča o mladim raketašima u jednom rudarskom gradiću koji su napravili svojevrsan podvig. U potpuno nepoznatoj oblasti, koja je tih kasnih pedesetih godina dvadesetog veka bila jako važna za SAD u hladnom ratu, oni su našli način da uče, da obezbede prostor, materijal, finansije i da se probiju do više nivoa takmičenja u tehnici. Sjajan primer hrabrosti, drugarstva, ljubavi dece prema roditeljima, ljubavi nastavnika prema učenicima, izdržljivosti. Vrhunska gluma, sjajni likovi, film je urađen sa procenjenim budžetom od 25 miliona dolara koji su vraćeni u prvih nekoliko meseci prikazivanja. Više puta je prikazivan i na HBO kanalu.

Odabrani citati iz filma:

Homer, razgovara sa ocem: “Ne! Rudnik uglja jeste možda tvoj život, ali nije moj. Neću nikada više da se spustim u rudnik. Hoću da idem u svemir.”

Kventin, prijatelj u školi koji je najbolji u nauci: “Šta želiš da znaš o raketama?”
Homer: “Sve.”

Bajka o bokseru (Cindarela Man, 2005), opet istinita priča o bokseru Džejmsu Bredoku koji je uspešno boksovao pre svetske ekonomske krize tridesetih godina dvadesetog veka. Nakon jedne povrede ruke morao je da napusti boks i porodicu je prehranjivao teškim fizičkim radom na dokovima. Tu je ojačao levu ruku i nesreća u kojoj je polomio desnu mu je pomogla da dobije “tajno oružije” sa kojim je osvojio titulu svetskog prvaka. Izuzetna priča o posvećenosti, ljubavi u porodici, drugarstvu, karakteru. Poznat je glavni junak između ostaloga i po tome što je nakon ponovnog uspeha vratio državi svu socijalnu pomoć koju je primio dok nije imao bukvalno šta da jede, kao ni njegova porodica. Džejms Bredok koji se u najvećoj krizi izvukao do velikog bogatstva bio je inspiracija mnogim ljudima koji su bili tada u teškoj situaciji. Sjajna režija oskarovca Rona Hauarda, scenario oskarovca Akive Goldsmana, glavna uloga oskarovca Rasela Kroua i isto sjajna Rene Zelveger garantuju vrhunski užitak.

Citati iz filma:

Džim Bredok, kada su ga hteli odgovoriti od meča sa čovekom koji je već usmrtio par protivnika svojim nokaut udarcima:
“Mislite da mi govorite nešto? Nešto kao, boks je opasan, ili slično? Zar ne mislite da raditi tri smene i noću na skeli isto jeste opasno po život? A šta je sa onim ljudima koji su umrli prošle nedelje jer su spavali u kartinskim kolibama da bi uštedeli kiriju i prehranili porodicu, samo zato što momci poput vas još nisu našli način da zarade gledajući ih kako umiru? U mojoj profesiji, a ona jeste moja profesija, imam malo više sreće od njih.”

Džim Bredok: “Moram da verujem da kada je situacija loša, ja mogu da je promenim.”

U potrazi za srećom (The Pursuit of Happiness, 2006) je klasik za inspiraciju. Istita priča o Krisu Gardneru koga glumi Vil Smit, koji je uspeo da izgubi porodicu, utopi se u dugovima, do te mere da je spavao po javnim toaletima i u prihvatilištima sa svojim petogodišnjim sinom. U tim uslovima završio je kurs za brokera, u žestokoj konkurenciji, kada niko nije verovao u njega i postao je najbolji u klasi. Kasnije osim što je uspeo kao broker, otvorio je privatnu brokersku kuću koju je opet kasnije prodao za više desetina miliona dolara. Sa budžetom od oko 55 miliona dolara ovaj film je za kratko vreme požnjeo preko 160 miliona – podatak je koji mnogo govori.

Odabrani citat iz navedenog filma:

Kris Gardner: “Hej, nemoj nikada dozvoliti da ti neko kaže... da ne možeš uraditi nešto. Ni meni. Čak ni meni. U redu?”
Kristofer, petogodišnji sin: “U redu.”
Kris Gardner: “ Ako imaš san... moraš ga zaštititi. Ljudi nešto ne mogu da postignu sami i hoće da ti kažu da ne možeš ni ti. Ako želiš nešto, idi i uzmi to. Tačka.”

Neke od filmova koje preporučujem ću samo navesti, garantujem za sve da su vrhunski inspirativni filmovi. Veliki borci rečima (The Great Debaters, 2007),  Časni ljudi (Man of honor, 2000), Put do slave (The Walk, 2015), Društvo mrtvih pesnika (Dead poet society, 1989), Greben spasa (The Hacksaw Ridge, 2016), Hrabro srce (Braveheart, 1995), Trener Karter (Coach Carter, 2005), Nepobedivi (Invictus, 2009), Čudo sa Hadsona (Sully, 2016), Džeri Magvajer (Jerry Maguire, 1996), Džoj (Joy, 2015), Osnivač (The Founder, 2016), Prosledi dalje (Pay it forward, 2000), Stiv Džobs: poslednja želja (Steve Jobs: One Last Thing, 2011), Igra kodova (The imitation game, 2014), Most špijuna (Bridge of spies, 2015), Blistavi um ( A Beautiful mind, 2001), Sećanje na titane (Remember the titans 2000), Slava (Glory , 1989).

Ne propustite ni jednu od najboljih mini serija koje preporučujem zbog liderstva - "Združena braća" ili original "Band of Brothers" koju su režirali Stiven Spilberg i Tom Henks! 10 epizoda po sat vremena, po istinitim događajima sa izvanrednom ekipom glumaca. Ovo je serija koju sam sa zadovoljstvom odgledao sigurno 10 puta u poslednjih 15 godina.

Uživajte!

Kampanja u 90 dana

“Kada su u zaletu, lideri izgledaju bolje nego što jesu. Kada im organizacija nije u zaletu, lideri izgledaju lošiji nego što jesu.” Džon C. Maksvel

Ovu tehniku sam preuzeo od izuzetnog trenera mrežnog marketinga, Erika Vorija. Zapravo, ja sam tu tehniku koristio nekoliko puta u svojoj karijeri od 20 godina, ali je nisam definisao kao tehniku što me je sprečavalo da je ovako jasno objasnim i prenesem drugima.

Kroz ovu tehniku ću vam objasniti i mnogo drugih esencijalnih principa u mrežnom marketingu, ili u životu uopšte. Prvo, lakše je raditi brzo, nego sporo. Drugo, dobro je startovati sa velikim brojem direktnih saradnika, odnosno građenjem barem 5-6 aktivnih linija, a znamo da je za to potrebno ili 20-30 saradnika za kratko vreme, recimo za mesec dana. Potrebno je 50-60 direktnih saradnika ako ih uključite u dužem intervalu, recimo za 6 do 12 meseci. 100 i više direktnih saradnika vam je potrebno ako je tempo još sporiji, recimo za dve ili tri godine. Ovo što pišem su empirijski podaci koje sam nebrojeno puta video u svojoj praksi i u primerima drugih uspešnih graditelja mreže. Gradnja mreže nije egzaktna nauka, ali osnova gradnje mreže je rad sa velikim brojevima, odnosno matematika, koja jeste ekzaktna nauka. Zato tvrdim da je MLM siguran put ka uspehu, ako koristite proverene principe! A zbog primene multiplikacije i eksponencijalnog rada je ubedljivo najbrži siguran put ka uspehu, ka slobodi.

U kampanji se postižu važne dve stvari: bitnost i hitnost. Osećaj hitnosti inače često nedostaje i saradnicima i potencijalnim saradnicima. A da bi bilo hitno da se krene i iskoristi kampanja, treba da je učinite bitnom!

Ispravna primena kampanje se sastoji od nekoliko pripremnih radnji i nakon toga postoje faze pretkampanje i kampanje. Sve to treba da se završi jednim velikim seminarom koji treba da bude prolazna tačka nakon čega možete uživati u plodovima svoje kampanje – rezidualnim prihodima, stabilnom mrežom. Više ne morate toliko intenzivno da radite kao u kampanji, a imaćete efekte kao da radite 30 sati dnevno, sa tendencijom opet eksponencijalnog rasta.

Pripremna faza

U fazi pripreme, neophodno je da definišete svoje ciljeve za kampanju. Ciljeve po prometu, po prihodima, po statusu odnosno nivou karijere. Postavite brojčane ciljeve:

• Koliko direktnih saradnika.
• Koliko ukupno saradnika.
• Koliko saradnika na seminaru.
• Koliko ključnih saradnika.
• Koliko prometa u mreži.
• Koliko zarađenih para.

Nije bitno što možda ovo ne možete potpuno precizno da odredite. Bitno je da se potrudite, da krajnja cifra bude inspirativna. Bitno je da u kampanji imate motivaciju za nadprosečan rad i angažovanje. Natprosečan rad će doneti ubrzane rezultate. Entuzijazam koji ćete razviti će postati zarazan, kakav obično i bude. Procenat uključenja samim tim treba i može da raste. Efikasnost rada je veća. Zapravo, zato se i pravi kampanja, inače ona ne bi sama po sebi imala smisla.

Druga pripremna radnja je da se dogovorite, sa kime treba da se dogovorite, ukućanima, bračnim drugovima, roditeljima, da ćete određeno vreme biti zauzetiji nego inače. Neka vam ne zamere što nećete biti toliko sa njima, što nećete možda ići u bioskop ili u pozorište, što nećete provoditi u porodičnim aktivnostima onoliko koliko ste inače provodili. Trebate im objasniti da je svrha kampanje zapravo investiranje vašeg vremena u ovom kratkom periodu kako biste ga kasnije imali više. U kampanji se vi zapravo najviše borite sa samim sobom, što je često najteže, zato obezbedite sebi da što manje drugih faktora bude koji će vam to otežavati. Princip investiranja nečega sada da biste ubrali rezultate kasnije je ključan. To mora da bude jasno i vama i onima koji su oko vas.

Odlučite se koliko dugo će trajati pretkamanja i koliko će trajati kampanja. Ja bih preporučio 30 do 60 dana pretkamanje, a 90 do 120 dana kampanje. Ili da kažemo, standarno oko 30 dana pretkamanje i 90 dana kampanje. Na primer, ako je sada 10-ti u mesecu, možete reći da je pretkampanja od provog u sledećem mesecu ili od prvog u onom drugom mesecu. U prvom slučaju će pretkamanja biti 20 dana, a recimo kampanja naredna 3 meseca od prvog u sledećem mesecu. Zgodno je počinjati kampanju prateći je na mesečnom nivou, jer je blisko ljudskom umu u planiranju.

Pretkampanja

U pretkampanji vi stvarate svoj polazni tim. Za kampanju se zaričete da ćete raditi apsolutno najviše što možete, bez odmora, bez dangubljenja, bez izgovora i opravdanja. Međutim, često se u pretkampanji radi isto tako inteznivno, čak možda i intenzivnije nego u kampanji. Nekako, zacrtali ste sebi  i preneli to saradnicima da ćete sa onima koji krenu sa vama u kampanju obezbediti mnogo više podrške, pomoći, saveta, nego ostalima koji nisu ušli u kampanju sa vama. Vaša odlučnost i posvećenost može na taj način da se multiplicira, što je uvek osnova svega, osnova svakog uspeha u mrežnom marketingu.

Odlučite koje su to ekstra aktivnosti koje ćete raditi u kampanji. Ako želite, smislite naziv vaše inicijalne ekipe za kampanju. Jedan lider u mrežnom marketingu koga poznajem je nazvao svoju grupu Mirmidoncima, to su bili elitni Ahilovi ratnici, a jednu kampanju smo nazvali 300 plus, po ugledu na film “300” o Spartancima. Smislite obeležja za svoje ključne ljude, nagrade, šta god možete kako biste pojačali osećaj pripadnosti, osećaj da se učestvuje u nečemu važnom i velikom, jer to kampanja i jeste. Ako treba i možete, napravite majice, bedževe, značke, gumene narukvice, sve što vas može svakodnevno podsećati na to da ste u kampanji i da od sebe zahtevate maksimum. 

Uradite filmski trening “Suočavanje sa divovima”, na primer, sa svojom inicijalnom ekipom i ponovite ga u kampanji još par puta. 

Za mesec dana intenzivnog rada nije nemoguće ili neostvarivo da uključite i 20 do 30 ljudi direktno. To treba da bude osnova. Iskreno, ako ne uradite to, postavlja se veliko pitanje da li vi uopšte radite kampanju ili samo malo eksperimentišete, da probate da li to funkcioniše. A ja ću vam odmah reći da sigurno ne funkcioniše ako samo isprobavate.

Dobar start podrazumeva mnogo ličnih kontakata. To ne znači da oni koje uključite do početka kampanje neće dobiti od vas podršku i obuku, ali ih više “stavljate na sistem” i dajete im zadatke da obave što više pripremnih radnji dok ste u pretkampanju. Pisanje svojih ciljeva, proširenje liste poznanike, savladavanje prezentacije, proučavanje osnovnih knjiga je nešto što treba intenzivno da se radi. Vi takođe u pretkampanji treba da pokupite što više kontakata, preporuka, da proširite svoj dosije X. U pretkampanji, ako radite puno radno vreme, možete 30 do 50 telefonskih razgovora obaviti dnevno, 3 do 5 prezentacija i drugih sastanaka, jedan trening grupni dnevno i slično. Uključiti 20-30 saradnika za mesec dana zaista nije nemoguće. Postoje primeri i za mnogo bolje rezultate. Neće svi ljudi koje uključite prihvatiti rad u kampanji, ali ako u svakom prezentovanju vi naglasite da je prava prilika za start sada, jer je kampanja, velika je šansa da ćete imati mnogo onih koji su baš zbog toga krenuli odmah u posao.

Neko će reći, kako je moguće toliko intenzivno raditi bez odmora, bez zabave? Ako ispravno radite kampanju, vaše uzbuđenje zbog intenziteta, zbog efekata rada, zbog ciljeva koje ste postavili, zbog ispunjenosti dana, biće toliko da će vam adrenalin koji proizvedete biti dovoljan da vas drži budnim i da imate dovoljno energije. Zato se kampanja pravi intezivno i traje relativno kratak vremenski period. Moj sin Nikola je sa 20 godina otišao u Ameriku da radi 4 meseca, od jutra do mraka, da bi jedan mesec malo putovao i posle se vratio na fakultet. Radio je dva posla paralelno, jedan od 9 ujutro do 5 popodne, drugi od pola 6 do ponoći. Pitao sam ga posle mesec, dva, da li mu je teško. Rekao je da i jeste i nije, jer dnevno zarađuje onoliko koliko kod kuće ljudi zarade za mesec dana. Vratio se sa toliko ušteđevine koliko prosečan čovek ne zaradi za dve godine.

I da ne zaboravimo, važnije od količine rada je kvalitet rada. Morate raditi stvari koje se moraju raditi, a ne smete raditi stvari koje se ne smeju raditi. Izgleda jednostavno, ali u praksi je za mnogo ljudi ovo nemoguće. 

Kampanja

U kampanji intenzivirate sve tehnike rada. Treninzi, telefonski partiji, grupne prezentacije gde vam dolaze ljudi iz raznih linija. Javne prezentacije se intenziviraju, čak i dva puta nedeljno u jednom gradu, a svakog radnog dana možete biti u drugom gradu. Intenzivirajte i rad preko interneta, web konferencija, preko skajpa, vibera, fejsa. Kada dodje uveče vreme kada ne možete raditi sa potencijalnim kandidatima, radite treninge se već uključenima. Kada ne možete ni sa njima, sređujte spiskove, dosije X, čitajte stručne knjige, gledajte inspirativne filmove, razmišljajte o svojim ciljevima i snovima. U tih 90 dana kampanje nema prostora ni za šta drugo. Zabava vam je uživanje u budućnosti, u rezultatima, u brzini. Čovek, kada se dobro zamisli, bezbroj aktivnosti može da izostavi u nekom kraćem periodu zato da bi se više posvetio kampanji, jer što je veći intenzitet, to je veća efikasnost.

Neizostavno je i pitanje, kada krenuti u kampanju. Prvi predlog, krenite odmah kada se uključite, jer je to za vas početak posla, a neinformisani entuzijazam je na najvećem nivou. Često kažu, visoki rezultati u startu su početnička sreća, a zapravo MLM nema veze sa srećom. To je posao koji ili uradite ili ne. Drugi čest trenutak za početak jeste kada shvatite da ste dugo u poslu, a nemate ni blizu tako dobre rezultate sa kojima biste bili zadovoljni, ili na koje biste bili ponosni. Podvucite crtu i kažite sebi, ne može polako, lakše je brzo i krenite. Treća opcija je kada jednostavno dobijete inspiraciju, da je to to i ne želite više da se razvlačite. Četvrta situacija je kada kompanija za koju radite ima neke novine, nov proizvod, nagradnu akciju, specijalan seminar i slično.

Izuzetno je važno da verujete u moć kampanje. Zato naučite primere koje sam ja spomenuo i koje možete naći na više mesta u pričama o uspesima raznih ljudi iz naše branše. Koristite ih često, navodite svom timu, jer i njima treba malo činjenica i primera, pored vaše vizije i entuzijazma.