39. Vežbajte skromnost
Skromnost i unutrašnji mir idu ruku uz ruku. Što ste manje primorani da se dokazujete drugima, lakše je osećati se smireno iznutra.
Dokazivati se drugima je opasna zamka. Oduzima izuzetno mnogo energije stalno pokazivanje vaših dostignuća, hvalisanje, ili ubeđivanje drugih u vašu vrednost kao ljudskog bića. Hvalisanje zapravo razvodnjava pozitivna osećanja koja imate od vaših dostignuća ili vrednosti na koje ste ponosni. Da stvari budu gore, što više se dokazujete, to više vas drugi izbegavaju, govore iza leđa o vašoj nesigurnoj potrebi da se hvalite, ili vas čak i odbacuju.
Ironično, ipak, što manje vam je stalo da vas odobravaju, to više odobravanja dobijate. Ljudi su privučeni onima koji imaju tihu, unutrašnje poverenje, ljudi koji nemaju potrebe da sebe naprave dobrim, da budu stalno u pravu, ili kradu slavu. Većina ljudi vole osubu koja nema potrebu da se hvali, osobu koja deli iz svoga srca, a ne iz svoga ega.
Način da se razvije prirodna skromnost je vežba. To je lepo jer ćete odmah dobiti povratnu reakciju u vidu mirnoće i osećanja lakoće. Sledeći put kada budete imali priliku da se hvalite, oduprite se. Raspravljao sam sa klijentom o ovoj strategiji, pa mi je poverio sledeću priču: Bio je sa grupom prijatelja nekoliko dana nakon što je dobio unapređenje na poslu. Njegovi prijatelji nisu još to znali, ali on je izabran umesto njihovog drugog zajedničkog prijatelja. Bio mu je konkurent, pa je bio na velikom iskušenju da kaže kako je on dobio unapređenje, a drugi prijatelj nije. Samo što nije izgovorio to, kad mu jedan unutrašnji glas reče "Stop. Ne radi to!". Pohvalio se prijateljima za unapređenje, ali nije prešao crtu i pretvorio deljenje lepe stvari u likovanje nad tuđom nevoljom. Nikada ranije nije osetio takvu mirnoću i ponos samim sobom. Znači, mogao je da uživa u uspehu bez hvalisanja. Kada su njegovi prijatelji saznali šta se desilo, rekli su mu da su impresionirani njegovom procenom i skromnošću. Dobio je mnogo pozitivniju povratnu spregu i pažnju zahvaljujući skromnosti.
76. Pomirite se da se ne zna budućnost
Bilo jednom jedno selo i imalo je jednog jako mudrog starca. Meštani su mu poveravali svoje probleme i brige, tražeći odgovor na njih.
Jednog dana, seljak iz mesta je otišao kod mudraca i rekao mahnitim tonom: "Mudrače, pomozi mi. Strašna stvar se desila. Moj vo je uginuo i sada nemam životinju da mi pomaže da orem zemlju. Zar to nije najgora stvar koja je mogla da mi se desi?" Mudrac mu odgovori: "Možda jeste, a možda nije." Čovek je požurio nazad u selo i obavestio komšije da je mudrac poludeo. Ovo je sigurno najgora stvar koja je mogla da se desi. Zašto nije mogao to da vidi?
Međutim, sutradan je izuzetno lep i snažan konj viđen u blizini seljakovog imanja. Pošto nije imao vola na koga bi se oslonio, čoveku padne na pamet da uhvati tog konja i zameni time vola, što je i uradio. Kako je bio zadovoljan sada seljak. Oranje njive nije bilo nikad lakše. Otide seljak kod mudraca da se izvini. "Bio si u pravu, mudrače. Gubitak vola nije najgora stvar koja je mogla da mi se dogodi. To je bio prerušen blagoslov. Nikada ne bih uhvatio mog konja da mi se prethodno nije to dogodilo. Morate se složiti sa mnom da je ovo najbolja stvar koja je mogla da mi se desi." Mudrac mu je opet odgovorio "Možda jeste, a možda i nije." Ne opet, pomislio je seljak. Sigurno je ovog puta mudrac poludeo.
Ali ponovo, seljak nije znao šta će se desiti. Nekoliko dana kasnije, seljakov sin je jahao konja i konj ga je zbacio. Slomio je nogu i nije mogao da mu pomaže u žetvi. O ne, pomisli seljak. Sada ćemo da pomremo od gladi. Ponovo je otišao kod mudraca. Ovaj put reče: "Kako si mogao znati da hvatanje konja nije dobra stvar? Ponovo si bio u pravu. Moj sin je povređen i neće moći da mi pomogne u žetvi. Ovaj put sam siguran da je ovo najgora stvar koja je mogla da se desi. Moraš se složiti ovog puta." Ali, baš kao što je i radio ranije, mudrac ga mirno pogleda i glasom punim saosećanja reče opet "Možda jeste, a možda i nije." Razdražen, pošto mudrac toliko ništa ne uzima u obzir, seljak je dojurio nazad u mesto.
Sutradan, vojne trupe su stigle u selo da povedu sve koji su sposobni u rat koji je upravo počeo. Seljakov sin je bio jedini mladić koji nije morao ići. On će preživeti, dok će ostali sigurno poginuti.
Suština ove priče nam daje moćnu lekciju. Istina je, da mi ne znamo šta će se dogoditi, mi samo mislimo da znamo. Često preuveličavamo stvari. Razvijamo u glavi scenario za sve užasne stvari koje mogu da nam se dese. U većini slučajeva nismo u pravu. Ako zadržimo mirnoću i ostanemo otvoreni za mogućnosti, mi se možemo s razlogom nadati da će sve biti u redu. Zapamtite: možda hoće, a možda i neće.
79. Prestanite da krivite druge
Kada nešto ne ispunjava naša očekivanja, mnogo nas polazi od pretpostavke "Ako sam u neprilici, mora da je neko drugi kriv". Možete videti ovakvo stanovište na delu gde god pogledate: nešto nedostaje, znači neko drugi je pomerio to; kola ne rade dobro, znači mehaničar ih je loše popravio; troškovi vam prevazilaze prihode, znači bračni drug troši previše novca; kuća je u neredu, znači verovatno ste vi jedina osoba u njoj koja obavi svoj deo posla; projekat na poslu kasni, znači kolege koje rade na njemu nisu završili svoj deo i tako dalje to ide.
Ovo optuživačko razmišljanje postaje izuzetno često u našoj kulturi. Na našem ličnom planu, to nas vodi u verovanje da mi nikada nismo potpuno odgovorni za naše postupke, probleme, sreću. Na društvenom planu, to bi vodilo ka neozbiljnim parnicama i smešnim izgovorima koji bi kriminalce držale van zatvora. Kada imamo naviku da krivimo druge, krivićemo druge za našu ljutnju, frustraciju, depresiju, stres i nesreću.
Posmatrajući ličnu sreću, vi ne možete biti smireni istovremeno kriveći druge za sve i svašta u vašem životu. Ovo ne znači da ljude ne treba držati odgovornim za svoje postupke, nego da treba sebe smatrati odgovornim za ličnu sreću i za svoje reakcije prema drugim ljudima i okolnostima oko vas. Kada je kuća u neredu, umesto da smatrate da ste vi jedini koji uradi svoj deo, počistite je! Kada ste prekoračili kućni budžet, pronađite gde vi možete da potrošite manje novaca. Najvažnije, kada ste nesrećni, podsetite sebe da jedino vi možete sebe usrećiti.
Krivljenje drugih oduzima ogromnu količinu mentalne energije. To je pesimisti-čko razmišljanje koje kreira stres i bolest. Krivljenje vas tera da se osećate bespomoćno nad svojim životom, jer vaša sreća zavisi od akcija i ponašanja drugih, koje ne možete kontrolisati. Kada prestanete kriviti druge, obnovićete osećanje lične snage. Videćete da vi možete odabrati neki izbor. Znaćete da, kada ste uznemireni, vi igrate ključnu ulogu u kreiranju svojih osećanja. To znači da možete odigrati odlučujuću ulogu i u kreiranju novog, mnogo pozitivnijeg osećanja. Život je mnogo zabavniji i lakši za upravljanje kada prestanete da krivite druge. Pokušajte i vidite šta se dešava.
94. Stalno sebe pitajte, "Šta je zaista važno?"
Lako je izgubiti se i biti pretrpan u haosu, odgovornostima i ciljevima života. Kada smo jednom pretrpani, počinjemo da se zaboravljamo i odlažemo upravo ono što nam je najbliže srcu i najdraže. Primetio sam da mi pomaže kada se stalno pitam "Šta je zaista važno?".
Kao deo moje ranojutarnje rutine, utrošim nekoliko sekundi da sebi postavim ovo pitanje. Podsećanje na ono što je zaista važno, mi pomaže da zadržim svoje prioritete ravno ispred sebe. To me podseća da uprkos mnogobrojnim odgovornostima, imam mogućnost izbora, šta mi je najvažnije u životu i gde ću uložiti najveću energiju -- da budem na raspolaganju ženi i deci, na pisanje, na rad na sebi i tako dalje.
Iako izgleda jednostavno, otkrio sam da je ova strategija od ogromne pomoći da me zadrži na pravoj putanji. Kada odvojim nekoliko trenutaka da se podsetim šta je zaista važno, osećam da više živim u sadašnjosti, manje sam u žurbi, a biti u pravu gubi smisao. Suprotno, kada zaboravim da se podsetim šta je važno, otkrio sam da brzo gubim iz vida svoje prioritete i opet se gubim u sopstvenom biznisu. Izlećem ujutro iz kuće, radim do kasno, gubim strpljenje, preskačem trening i radim druge stvari koje su u sukobu sa mojim životnim ciljevima.
Ako sebe redovno pitate "Šta je zaista vazno?", možete otkriti da su neki od izbora koje ste odabrali u sukobu sa ciljevima koje ste postavili. Ova strategija vam pomaže da uskladite vaše postupke sa vašim ciljevima i ohrabruje vas da donosite svesnije odluke.
99. Isplanirajte rad na sebi
Na polju finansijskog planiranja postoji univerzalno prihvaćen princip da je kritično isplatiti prvo sebe, pre nego što platite ostale račune – razmišljati o sebi kao o kreditoru. Osnova za ovu finansijsku mudrost je da ako čekate sa sklanjanjem ušteđevine dok svi ostali ne budu plaćeni, ništa neće ostati za vas. Kao rezultat toga, vi odlažete vaš plan štednje do momenta kada je prekasno da bilo šta preduzmete po tom pitanju. U suprotnom, ako platite sebe prvo, nekako će se naći para da se plate i ostali računi.
Identični princip je kritičan da primenite u vašem programu duhovnog usavrša-vanja. Ako budete čekali dok sve vaše obaveze, odgovornosti i sve ostalo budu završeni pre nego što startujete, to se neće nikada desiti. Garantovano.
Otkrio sam da planiranje kratkog vremena svakog dana, kao da je u pitanju zapravo sastanak, je jedini način da osigurate sebi vreme za vas. Možete postati ranoranilac, na primer i uplanirate jedan sat za sebe i rezervišete ga za čitanje, molitve, meditaciju, jogu, vežbe, ili kako god želite da provedete to vreme. Kako odlučite da upotrebite to vreme je na vama. Važno je da to vreme uplanirate u dnevni raspored i da se toga pridržavate.
Imao sam klijentkinju koja je unajmljivala redovno bejbisiterku, kako bi bila sigurna da će imati vremena da uradi stvari za koje je smatrala da ima potrebu da radi. Danas, godinu dana kasnije, njen trud daje ogromne pozitivne rezultate. Sretnija je nego što je ikada mislila da može biti. Priznala je da je ranije imala osećaj da nikada ne bi uzala bejbisiterku za ove potrebe, a sada kada je videla rezultate, ne može da zamisli da se odrekne tog vremena za sebe. Kada raščistite u glavi da je to potrebno, naći ćete i vreme koje vam je potrebno.
100. Proživite ovaj dan kao da vam je poslednji, jer vam i može biti
Kada ćete da umrete? Kroz pedeset godina, deset, pet, danas? Zadnji put kada sam proveravao, niko mi nije rekao. Često se pitam, kada čujem na vestima, da li se osoba koja je poginula u saobraćajnoj nezgodi na putu od posla ka kući, setila da kaže svojoj porodici koliko ih voli? Da li je živeo dobro? Da li je voleo dobro? Možda jedina stvar koja je izvesna je da je u njegovoj korpi sa stvarima za uraditi ostalo onog što još nije završeno.
Istina je da niko od nas nema pojma koliko dugo će da živi. Na žalost, ipak se ponašamo kao da ćemo da živimo večno. Odlažemo stvari za koje u dubini duše znamo da želimo da ih radimo: iskazivanje ljudima koje volimo koliko nam je do njih stalo, provođenje vremena sami sa sobom, posećivanje dobrih prijatelja, trčanje maratona, pisanje iskrenih pisama, odlaženje na pecanje sa ćerkom, učenje meditacije, postajanje boljim slušaocem, i tako dalje. Krećemo sa elaboratom i sofisticiranim objašnjenjem koji opravdavaju naše postupke, a završavamo trošeći većinu našeg vremena i energije na stvari koje i nisu mnogo važne. Borimo se za sopstvena ograničenja i ona postaju naša.
Osećao sam prikladnim da završim ovu knjigu sugestijom: živite svaki vaš dan kao da je poslednji na ovom svetu. Ovo vam ne sugerišem zato da budete nemarni i da napustite svoje odgovornosti, nego da vas podsetim kako je zapravo dragocen život. Jedan moj prijatelj je jednom rekao: "Život je suviše važan da bi smo ga uzimali preozbiljno!" Deset godina kasnije, znao sam da je u pravu. Nadam se da ova knjiga jeste i da će nastaviti da vam bude od koristi. Molim vas nemojte zaboraviti najosnovniju strategiju od svih, NEMOJTE SE ZAMARATI SITNICAMA! Završiću ovu knjigu, iskreno vam želeći sve najbolje.