петак, 24. фебруар 2017.

DON'T SWEAT THE SMALL STUFF 3, Richard Carlson, PhD.

39. Vežbajte skromnost


Skromnost i unutrašnji mir idu ruku uz ruku. Što ste manje primorani da se dokazujete drugima, lakše je osećati se smireno iznutra.

Dokazivati se drugima je opasna zamka. Oduzima izuzetno mnogo energije stalno pokazivanje vaših dostignuća, hvalisanje, ili ubeđivanje drugih u vašu vrednost kao ljudskog bića. Hvalisanje zapravo razvodnjava pozitivna osećanja koja imate od vaših dostignuća ili vrednosti na koje ste ponosni. Da stvari budu gore, što više se dokazujete, to više vas drugi izbegavaju, govore iza leđa o vašoj nesigurnoj potrebi da se hvalite, ili vas čak i odbacuju.

Ironično, ipak, što manje vam je stalo da vas odobravaju, to više odobravanja dobijate. Ljudi su privučeni onima koji imaju tihu, unutrašnje poverenje, ljudi koji nemaju potrebe da sebe naprave dobrim, da budu stalno u pravu, ili kradu slavu. Većina ljudi vole osubu koja nema potrebu da se hvali, osobu koja deli iz svoga srca, a ne iz svoga ega.

Način da se razvije prirodna skromnost je vežba. To je lepo jer ćete odmah dobiti povratnu reakciju u vidu mirnoće i osećanja lakoće. Sledeći put kada budete imali priliku da se hvalite, oduprite se. Raspravljao sam sa klijentom o ovoj strategiji, pa mi je  poverio sledeću priču: Bio je sa grupom prijatelja nekoliko dana nakon što je dobio unapređenje na poslu. Njegovi prijatelji nisu još to znali, ali on je izabran umesto njihovog drugog zajedničkog prijatelja. Bio mu je konkurent, pa je bio na velikom iskušenju da kaže kako je on dobio unapređenje, a drugi prijatelj nije. Samo što nije izgovorio to, kad mu jedan unutrašnji glas reče "Stop. Ne radi to!". Pohvalio se prijateljima za unapređenje, ali nije prešao crtu i pretvorio deljenje lepe stvari u likovanje nad tuđom nevoljom. Nikada ranije nije osetio takvu mirnoću i ponos samim sobom. Znači, mogao je da uživa u uspehu bez hvalisanja. Kada su njegovi prijatelji saznali šta se desilo, rekli su mu da su impresionirani njegovom procenom i skromnošću. Dobio je mnogo pozitivniju povratnu spregu i pažnju zahvaljujući skromnosti.


76. Pomirite se da se ne zna budućnost


Bilo jednom jedno selo i imalo je jednog jako mudrog starca. Meštani su mu poveravali svoje probleme i brige, tražeći odgovor na njih.

Jednog dana, seljak iz mesta je otišao kod mudraca i rekao mahnitim tonom: "Mudrače, pomozi mi. Strašna stvar se desila. Moj vo je uginuo i sada nemam životinju da mi pomaže da orem zemlju. Zar to nije najgora stvar koja je mogla da mi se desi?" Mudrac mu odgovori: "Možda jeste, a možda nije." Čovek je požurio nazad u selo i obavestio komšije da je mudrac poludeo. Ovo je sigurno najgora stvar koja je mogla da se desi. Zašto nije mogao to da vidi?

Međutim, sutradan je izuzetno lep i snažan konj viđen u blizini seljakovog imanja. Pošto nije imao vola na koga bi se oslonio, čoveku padne na pamet da uhvati tog konja i zameni time vola, što je i uradio. Kako je bio zadovoljan sada seljak. Oranje njive nije bilo nikad lakše. Otide seljak kod mudraca da se izvini. "Bio si u pravu, mudrače. Gubitak vola nije najgora stvar koja je mogla da mi se dogodi. To je bio prerušen blagoslov. Nikada ne bih uhvatio mog konja da mi se prethodno nije to dogodilo. Morate se složiti sa mnom da je ovo najbolja stvar koja je mogla da mi se desi." Mudrac mu je opet odgovorio "Možda jeste, a možda i nije." Ne opet, pomislio je seljak. Sigurno je ovog puta mudrac poludeo.

Ali ponovo, seljak nije znao šta će se desiti. Nekoliko dana kasnije, seljakov sin je jahao konja i konj ga je zbacio. Slomio je nogu i nije mogao da mu pomaže u žetvi. O ne, pomisli seljak. Sada ćemo da pomremo od gladi. Ponovo je otišao kod mudraca. Ovaj put reče: "Kako si mogao znati da hvatanje konja nije dobra stvar? Ponovo si bio u pravu. Moj sin je povređen i neće moći da mi pomogne u žetvi. Ovaj put sam siguran da je ovo najgora stvar koja je mogla da se desi. Moraš se složiti ovog puta." Ali, baš kao što je i radio ranije, mudrac ga mirno pogleda i glasom punim saosećanja reče opet "Možda jeste, a možda i nije." Razdražen, pošto mudrac toliko ništa ne uzima u obzir, seljak je dojurio nazad u mesto. 

Sutradan, vojne trupe su stigle u selo da povedu sve koji su sposobni u rat koji je upravo počeo. Seljakov sin je bio jedini mladić koji nije morao ići. On će preživeti, dok će ostali sigurno poginuti. 

Suština ove priče nam daje moćnu lekciju. Istina je, da mi ne znamo šta će se dogoditi, mi samo mislimo da znamo. Često preuveličavamo stvari. Razvijamo u glavi scenario za sve užasne stvari koje mogu da nam se dese. U većini slučajeva nismo u pravu. Ako zadržimo mirnoću i ostanemo otvoreni za mogućnosti, mi se možemo s razlogom nadati da će sve biti u redu. Zapamtite: možda hoće, a možda i neće. 


79. Prestanite da krivite druge


Kada nešto ne ispunjava naša očekivanja, mnogo nas polazi od pretpostavke "Ako sam u neprilici, mora da je neko drugi kriv". Možete videti ovakvo stanovište na delu gde god pogledate: nešto nedostaje, znači neko drugi je pomerio to; kola ne rade dobro, znači mehaničar ih je loše popravio; troškovi vam prevazilaze prihode, znači bračni drug troši previše novca; kuća je u neredu, znači verovatno ste vi jedina osoba u njoj koja obavi svoj deo posla; projekat na poslu kasni, znači kolege koje rade na njemu nisu završili svoj deo i tako dalje to ide.

Ovo optuživačko razmišljanje postaje izuzetno često u našoj kulturi. Na našem ličnom planu, to nas vodi u verovanje da mi nikada nismo potpuno odgovorni za naše postupke, probleme, sreću. Na društvenom planu, to bi vodilo ka neozbiljnim parnicama i smešnim izgovorima koji bi kriminalce držale van zatvora. Kada imamo naviku da krivimo druge, krivićemo druge za našu ljutnju, frustraciju, depresiju, stres i nesreću.

Posmatrajući ličnu sreću, vi ne možete biti smireni istovremeno kriveći druge za sve i svašta u vašem životu. Ovo ne znači da ljude ne treba držati odgovornim za svoje postupke, nego da treba sebe smatrati odgovornim za ličnu sreću i za svoje reakcije prema drugim ljudima i okolnostima oko vas. Kada je kuća u neredu, umesto da smatrate da ste vi jedini koji uradi svoj deo, počistite je!  Kada ste prekoračili kućni budžet, pronađite gde vi možete da potrošite manje novaca. Najvažnije, kada ste nesrećni, podsetite sebe da jedino vi možete sebe usrećiti.

Krivljenje drugih oduzima ogromnu količinu mentalne energije. To je pesimisti-čko razmišljanje koje kreira stres i bolest. Krivljenje vas tera da se osećate bespomoćno nad svojim životom, jer vaša sreća zavisi od akcija i ponašanja drugih, koje ne možete kontrolisati. Kada prestanete kriviti druge, obnovićete osećanje lične snage. Videćete da vi možete odabrati neki izbor. Znaćete da, kada ste uznemireni, vi igrate ključnu ulogu u kreiranju svojih osećanja. To znači da možete odigrati odlučujuću ulogu i u kreiranju novog, mnogo pozitivnijeg osećanja. Život je mnogo zabavniji i lakši za upravljanje kada prestanete da krivite druge. Pokušajte i vidite šta se dešava.


94. Stalno sebe pitajte, "Šta je zaista važno?"


Lako je izgubiti se i biti pretrpan u haosu, odgovornostima i ciljevima života. Kada smo jednom pretrpani, počinjemo da se zaboravljamo i odlažemo upravo ono što nam je najbliže srcu i najdraže. Primetio sam da mi pomaže kada se stalno pitam "Šta je zaista važno?".

Kao deo moje ranojutarnje rutine, utrošim nekoliko sekundi da sebi postavim ovo pitanje. Podsećanje na ono što je zaista važno, mi pomaže da zadržim svoje prioritete ravno ispred sebe. To me podseća da uprkos mnogobrojnim odgovornostima, imam mogućnost izbora, šta mi je najvažnije u životu i gde ću uložiti najveću energiju -- da budem na raspolaganju ženi i deci, na pisanje, na rad na sebi i tako dalje.

Iako izgleda jednostavno, otkrio sam da je ova strategija od ogromne pomoći da me zadrži na pravoj putanji. Kada odvojim nekoliko trenutaka da se podsetim šta je zaista važno, osećam da više živim u sadašnjosti, manje sam u žurbi, a biti u pravu gubi smisao. Suprotno, kada zaboravim da se podsetim šta je važno, otkrio sam da brzo gubim iz vida svoje prioritete i opet se gubim u sopstvenom biznisu. Izlećem ujutro iz kuće, radim do kasno, gubim strpljenje, preskačem trening i radim druge stvari koje su u sukobu sa mojim životnim ciljevima.

Ako sebe redovno pitate "Šta je zaista vazno?", možete otkriti da su neki od izbora koje ste odabrali u sukobu sa ciljevima koje ste postavili. Ova strategija vam pomaže da uskladite vaše postupke sa vašim ciljevima i ohrabruje vas da donosite svesnije odluke.


99. Isplanirajte rad na sebi


Na polju finansijskog planiranja postoji univerzalno prihvaćen princip da je kritično isplatiti prvo sebe, pre nego što platite ostale račune – razmišljati o sebi kao o kreditoru. Osnova za ovu finansijsku mudrost je da ako čekate sa sklanjanjem ušteđevine dok svi ostali ne budu plaćeni, ništa neće ostati za vas. Kao rezultat toga, vi odlažete vaš plan štednje do momenta kada je prekasno da bilo šta preduzmete po tom pitanju. U suprotnom, ako platite sebe prvo, nekako će se naći para da se plate i ostali računi. 

Identični princip je kritičan da primenite u vašem programu duhovnog usavrša-vanja. Ako budete čekali dok sve vaše obaveze, odgovornosti i sve ostalo budu završeni pre nego što startujete, to se neće nikada desiti. Garantovano.

Otkrio sam da planiranje kratkog vremena svakog dana, kao da je u pitanju zapravo sastanak, je jedini način da osigurate sebi vreme za vas. Možete postati ranoranilac, na primer i uplanirate jedan sat za sebe i rezervišete ga za čitanje, molitve, meditaciju, jogu, vežbe, ili kako god želite da provedete to vreme. Kako odlučite da upotrebite to vreme je na vama. Važno je da to vreme uplanirate u dnevni raspored i da se toga pridržavate. 

Imao sam klijentkinju koja je unajmljivala redovno bejbisiterku, kako bi bila sigurna da će imati vremena da uradi stvari za koje je smatrala da ima potrebu da radi. Danas, godinu dana kasnije, njen trud daje ogromne pozitivne rezultate. Sretnija je nego što je ikada mislila da može biti. Priznala je da je ranije imala osećaj da nikada ne bi uzala bejbisiterku za ove potrebe, a sada kada je videla rezultate, ne može da zamisli da se odrekne tog vremena za sebe. Kada raščistite u glavi da je to potrebno, naći ćete i vreme koje vam je potrebno.

100. Proživite ovaj dan kao da vam je poslednji, jer vam i može biti


Kada ćete da umrete? Kroz pedeset godina, deset, pet, danas? Zadnji put kada sam proveravao, niko mi nije rekao. Često se pitam, kada čujem na vestima, da li se osoba koja je poginula u saobraćajnoj nezgodi na putu od posla ka kući, setila da kaže svojoj porodici koliko ih voli? Da li je živeo dobro? Da li je voleo dobro? Možda jedina stvar koja je izvesna je da je u njegovoj korpi sa stvarima za uraditi ostalo onog što još nije završeno. 

Istina je da niko od nas nema pojma koliko dugo će da živi. Na žalost, ipak se ponašamo kao da ćemo da živimo večno. Odlažemo stvari za koje u dubini duše znamo da želimo da ih radimo: iskazivanje ljudima koje volimo koliko nam je do njih stalo, provođenje vremena sami sa sobom, posećivanje dobrih prijatelja, trčanje maratona, pisanje iskrenih pisama, odlaženje na pecanje sa ćerkom, učenje meditacije, postajanje boljim slušaocem, i tako dalje. Krećemo sa elaboratom i sofisticiranim objašnjenjem koji opravdavaju naše postupke, a završavamo trošeći većinu našeg vremena i energije na stvari koje i nisu mnogo važne. Borimo se za sopstvena ograničenja i ona postaju naša.

Osećao sam prikladnim da završim ovu knjigu sugestijom: živite svaki vaš dan kao da je poslednji na ovom svetu. Ovo vam ne sugerišem zato da budete nemarni i da napustite svoje odgovornosti, nego da vas podsetim kako je zapravo  dragocen život. Jedan moj prijatelj je jednom rekao: "Život je suviše važan da bi smo ga uzimali preozbiljno!" Deset godina kasnije, znao sam da je u pravu. Nadam se da ova knjiga jeste i da će nastaviti da vam bude od koristi. Molim vas nemojte zaboraviti najosnovniju strategiju od svih, NEMOJTE SE ZAMARATI SITNICAMA! Završiću ovu knjigu, iskreno vam želeći sve najbolje.

четвртак, 09. фебруар 2017.

DON'T SWEAT THE SMALL STUFF 2, Richard Carlson, PhD.

9. Pustite druge da pokupe slavu


Postoji nešto magično, što se dešava ljudskoj duši, osećaj smirenosti koji vas prožima, kada prestanete da želite svu pažnju usmerenu na vas i dozvolite drugom da pokupi slavu.
Naša potreba za izuzetnom pažnjom je onaj egocentrični deo nas koji kaže: "Pogledaj me, ja sam izuzetan. Moja priča je interesantnija od tvoje." To je glas unutar nas koji ne može da izađe slobodno i kaže to, ali želi da veruje da je "moj doprinos neznatno važniji nego tvoj." Ego je onaj deo nas koji želi da bude viđen, slušan, poštovan, smatran posebnim, često i na račun drugog. To je deo nas koji nekad prekine drugog u priči doživljaja, ili nestrpljivo čeka svoj red za govor da bi vratio razgovor i pažnju na sebe. U različitim količinama, većina nas učestvuje u ovoj navici, najviše na svoju štetu. Kada odmah uskočite i vratite razgovor sebi, umanjujete užitak te osobe koja je podelila nešto s vama, praveći na taj način distancu između vas i druge osobe. Svi gube.

Sledeći put kada vam neko bude pričao priču ili bude delio neko svoje dostignu-će sa vama, uočite vašu tendenciju da kažete nešto o sebi kao odgovor na to.

Iako je to teška navika za odvikavanje, to ne samo da je zadovoljstvo, već je zapravo umirujuće kada ste uvereni da možete da se oduprete vašoj želji za pažnjom i umesto toga dozvolite drugom da pokupi slavu. Umesto da se odmah ubacite rečenicom "Jednom sam i ja isto uradio" ili "Zamisli šta se meni danas desilo", obuzdajte svoj jezik i pogledajte šta se dešava. Samo recite "To je sjajno" ili "Molim te, reci mi još o tome," i ostanite na tome. Osoba sa kojom pričate će se mnogo lepše osećati, zato što ste toliko "prisutni", a pošto slušate tako pažljivo, on ili ona se neće osećati kao da se takmiči sa vama. Kao rezultat, ta osoba će se osećati sa vama opuštenije, samouverenije i zanimljivije. Vi ćete se takođe osećati opuštenije, jer nećete sedeti na ivici stolice, nestrpljivo čekajući svoj red.

Očigledno, mnogo puta je sasvim na mestu da razmenite iskustva u oba pravca i podelite slavu i pažnju umesto da je potpuno predate drugima. Nije na mestu nasilna potreba da otmete slavu drugima. Ironično, kada ugušite vašu potrebu slavom, pažnja na koju ste navikli da tražite od drugih, je zamenjena unutrašnjom poverenjem proisteklim od prepuštanja slave drugima.

12. Pustite druge da budu u pravu u većini slučajeva


Jedno od najvažnijih pitanja koje možete sebi uopšte da postavite je, "Da li želim da budem u pravu, ili želim da budem srećan?" Vrlo često, ove dve stvari se uzajamno isključuju!

Biti u pravu, braniti svoje pozicije, oduzima enormno mnogo mentalne energije i često nas udaljuje od ljudi u našem životu. Potreba da budemo u pravu, ili potreba da neko drugi bude u krivu, ohrabruje druge da postanu defanzivni i izvrše pritisak na nas, da mi nastavimo da se branimo. Ipak, mnogi od nas (ja takođe, ponekad) trošimo ogromnu količinu vremena i energije pokušavajući da dokažemo (ili pokažemo) da smo u pravu, a da drugi nisu. Mnogo ljudi, svesno ili nesvesno, nekako veruju da je njihov posao da pokažu drugima, kako su njihovi stavovi, izjave i gledišta neispravna, a da će radeći to, osoba koju ispravljaju biti nekako zahvalna za to, ili makar da će naučiti nešto. Pogrešno!

Razmislite o tome. Da li Vas je neko nekad ispravio, a da ste osobi koja je pokušavala da bude u pravu rekli, "Hvala Vam mnogo što ste mi pokazali da sam ja u krivu, a Vi u pravu. Sada to vidim. Čoveče, pa Vi ste sjajni!" Ili, da li vam se ikad neko koga znate zahvalio (ili se makar složio s vama) kada ste ga ispravili, ili pokazali da ste u pravu na njegov račun? Naravno da nije. Istina je zapravo da svi mi mrzimo da nas neko ispravlja. Svi mi želimo da naši stavovi budu poštovani i shvaćeni od drugih. Da nas slušaju i čuju, je jedna od najvećih želja ljudskog srca. A oni koji nauče da slušaju druge postaju najomiljeniji i najpoštovaniji. Oni koji imaju naviku da ispravljaju druge su često odbačeni i izbegavani.

Nije da nikada ne treba da budete u pravu, ponekad prirodno trebate ili želite da budete. Možda postoje neki filozofski pogledi sa kojima ne želite da se složite, kao što se dešava kada čujete neki rasistički komentar. Tada je važno da kažete šta mislite. Obično, ipak, vaš se ego ušunja i sruši nečiji miroljubiv susret mišljenja, a to je samo želja ili potreba da se bude u pravu. 

Divna, iskrena strategija da postanete smireniji i omiljeniji je da vežbate dozvoljavanje da drugi osećaju radost što su u pravu, dajte im slavu. Prestanite da ispravljate. Koliko može da bude teško da ispravite ovu naviku, toliko vredi svaki trud i vežbu koju zahteva. Kada neko kaže, "Ja zaista mislim da je važno da ...", umesto da upadnete u reč i kažete, "Ne, mnogo je važnije da ..." ili bilo koji od stotinu drugih formi konverzacijskih ispravki, jednostavno pustite da ide i dozvolite njegovoj izjavi da stoji. Ljudi u vašem životu će postati manje odbojni i više će vas voleti. Biće vam zahvalni više nego što ste ikada mogli sanjati, a da ni ne znaju tačno zašto. Otkrićete zadovoljstvo što učestvujete i svedočite u tuđoj sreći, što je mnogo lepša nagrada nego borba egoa. Ne morate da žrtvujete vaše najdublje filozofske istine ili najiskrenije stavove, ali, počevši od danas, pustite druge da uglavnom budu u pravu! 


16. Postavite sebi pitanje, "Da li će ovo biti važno kroz godinu dana?"


Skoro svaki dan se igram sa sobom igru koju sam nazvao "Izvrtanje vremena". Smislio sam je kao odgovor mom konzistentnom, pogrešnom uverenju da je sve što je vezano za mene jako važno.

Za igranje "Izvrtanja vremena", potrebno je samo da zamisilite da se, kakvim god okolnostima se suprotstavljate, ne dešava sada, nego godinu dana od sada. Tada se jednostavno zapitajte, "Da li je ova situacija zaista toliko važna koliko je ja pra-vim?" Jednom u mnogo puta je možda i važna, ali u većini slučajeva jednostavno nije.

Bilo da je u pitanju rasprava sa bračnim drugom, detetom ili šefom, greška, izgubljena mogućnost, izgubljen novčanik, odbijanje vezano za posao, ili uganut članak, sve su šanse da kroz godinu dana nećete brinuti o tome. To će biti još jedan nevažan detalj vašeg života. Iako ova jednostavna igra neće rešiti sve vaše probleme, može vam pomoći da izuzetno proširite svoje vidike. Uhvatio sam sebe da se smejem stvarima koje sam nekada uzimao preozbiljno. Sada, umesto da traćim vreme na osećanje besa i pretrpanosti, mogu ga provesti sa mojom ženom i decom ili u kreativnom razmišljanju.

17. Pomirite se s činjenicom da život nije fer


Poznanica me je jednom, povodom razgovora kojeg smo vodili o nepravednosti života, pitala "Ko kaže da će život biti fer, ili da je uopšte i mislio biti fer?" Pitanje joj je bilo dobro. Podsetilo me je na nešto što sam mislio kao mladić: Život nije fer. To je bezveze, ali je apsolutno tačno. Ironično, spoznavanje ove otrežnjujuće činjenice može biti oslobađajuće shvatanje.

Jedna od grešaka koju mnogi od nas prave je da sažaljevamo sebe ili druge, misleći da bi život trebao biti fer, ili da će jednog dana biti. Nije i neće biti. Kada napravimo ovu grešku, krećemo da provodimo mnogo vremena žaleći se o tome šta je loše sa životom. Sažaljevamo se sa drugima, raspravljajući o nepravdama u životu. "To nije fer," žalimo se, ne shvatajući da nikad nije ni trebalo biti.

Jedna od lepih stvari, kada se prepustite činjenici da život nije fer, je što nas sprečava da se samosažaljevamo, hrabreći nas da napravimo najbolje što možemo sa onim što raspolažemo. Znamo da nije život zadužen da postavi sve savršeno, nego je to izazov za nas. Prepuštajući se ovoj činjenici, oslobođeni smo i sažaljenja drugih, podsećajući se da je svakom udeljeno drugačije, i svako ima jedinstvenu snagu i izazove. Ovo shvatanje mi je pomoglo da rešim problem podizanja dvoje dece, u teškim odlukama koje sam morao doneti, kome pomoći a kome ne., kao i u ličnim borbama u vremenima kada sam se osećao žrtvom, nekorektno tretiranom. Skoro uvek me je razbuđivalo u realnost i vraćalo na kolosek.

Činjenica da život nije fer ne znači da ne treba da učinimo sve što je u našoj moći da unapredimo naš život i svet u celini. Naprotiv, sugeriše nam da treba. Kada ne vidimo ili priznamo da život nije fer, skloni smo da osećamo sažaljenje prema sebi i drugima. Sažaljenje je samoporažavajuće osećanje koje ne čini nikom ništa osim da se svi osećaju lošije nego ranije. Nasuprot tome, kada prepoznamo da život nije fer, mi osećamo saosećanje prema drugome i sebi. Saosećanje je iskrena emocija koja prenosi ljubaznost svakom s kim je u kontaktu. Sledeći put kada se uhvatite da razmišljate o nepravednostima u svetu, pokušajte sebe da podsetite na ovu osnovnu činjenicu. Iznenadićete se kako vas može izvući iz samosažaljenja u akciju od pomoći.