Priča o Glenu Kaningemu – inspirativna priča o odlučnosti i veri

"Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne umaraju se" (Isaija 40:31)

Rođen je 1909 godine u Atlanti, Kanzas. U to doba, deca su imala kućne obaveze maltene od momenta kada su stabilno prohodali. Kada su krenuli u školu, Glen i njegov starij brat Flojd su imali zadatak da porane u školu i upale vatru, da se prostorija ugreje pre nego što ostali dođu. Kada je Glen imao 8 godina a Flojd 13, dogodila se nesreća jer je neko umesto kerozina u kanister sipao benzin. Deca su stavila drva u peć kao i svako jutro, prelila benzinom, misleći da je kerozin i kada su upalili peć je eksplodirala i izbio je požar. Njihova starija sestra je bila u blizini i izvukla ih je iz škole, teško povređene. Flojd je nakon nekoliko dana podlegao povredama. Doktori su mislili da ni Glen neće preživeti, a kada je preživeo, rekli su njihovoj majci da je bolje bilo da je umro i da moraju da mu amputiraju obe noge. Izgubio je skoro svo meso na kolenima i potkolenicama, sve prste na levoj nozi i oštećena mu je bila jedna tetiva. Majka je rekla, dovoljno je što je izgubio brata, neću dozvoliti da izgubi i noge.

Kada je izašao iz bolnice, bio je od struka na dole nepokretan, svi su tvrdili da će celog života ostati nepokretan. Majka i otac su mu masirali noge i teglili su onu nogu koja mu je postala oko 6 cm kraća. U početku nije osećao noge uopšte, a kasnije su tretmani bili više nego bolni.

Jednog dana, majka ga je u kolicima izgurala u dvorište, kao što je imala običaj da radi. Odjednom, videla ga je kako puzi po zemlji ka ogradi, ne shvatajući šta se desilo. Pokušala ga je vratiti ali je on odbio i dovukao se do bele ograde. Podigao se i pokušavao da hoda. Premeštao se po ogradi vukući noge po zemlji, čime je vremenom utabao stazu kraj ograde. Nakon 22 meseca uporne svakodnevne borbe, uspeo je da prohoda, ali uz ogromne bolove.

U jednom momentu, primetio je da ima bolove kada hoda, a nema bolove kada trči. Postao je poznat u svom mestu po tome što je uvek trčao. Ni dva metra razmaka nije prelazio, a da ne potrči. Sa 12 godina, već je bio brži od bilo koga u okolini i počeo je da se takmiči.

Da skratim priču, postao je jedan od najpoznatijih američkih atletičara, po nekima i najbolji američki dugoprugaš svih vremena. Završio je fakultet 1933. kao najbolji student u klasi. Ukratko, ovo su njegova atletska postignuća:

• Učestvovao je na Olimpijskim igrama 1932. u Los Anđelesu i zauzeo je 4. mesto u trci na 1500 metara. 
• Na Olimpijskim igrama, 1936. u Berlinu, u istoj trci osvojio je srebrnu medalju.
• 1933. dobio je počasno odlikovanje za razna dostignuća u trčanju na srednjim prugama.
• 1934. oborio je svetski rekord u trci na 1500m na otvorenom.
• 1936. postavio je svetski rekord u trci na 800m.
• 1938. postavio je svetski rekord u trci na 1500m u dvorani.

Dobio je nadimak “Ajronmen iz Kanzasa”, umro je u svojoj 80-toj godini. Bio je primer odlučnosti, vere u Boga, hrabrosti i treba da bude inspiracija za sve nas! Njegov omiljen stih iz Biblije je slučajno stih koji stoji i u mojoj dnevnoj sobi već 4 godine.

Odabrane misli Džona Maksvela 1

Juče sam uzeo jednu zanimljivu knjigu od Džona Maksvela i naišao na članak više nego aktuelan za ljude iz mrežnog marketinga. Knjiga se zove "What successful people know about leadership" ili "Šta uspešni ljudi znaju o liderstvu", a sve je to zapravo deo knjige "Dobri lideri postavljaju sjajna pitanja" koja na žalost nije prevedena na naš jezik. Prvo sam preveo deo teksta, a ovih dana ću ga i prokomentarisati.

Prvo sjajno pitanje po Makesvelu je "Kako da vodim samog sebe?" i to ga najčešće pitaju na seminarima tipa Q&A (pitanja i odgovori)... Na pitanje zašto je voditi sebe teže nego voditi druge, ili zašto nam je teže da uočimo svoje nedostatke nego nedostatke drugih, Maksvel je dao do sada najlogičniji odgovor koji sam čuo. On tvrdi da mi sebe procenjujemo na osnovu naših namera, a druge ocenjujemo kao i oni nas, na osnovu akcija, činjenja. Duboko sam se zamislio i opet zaključio da je verovatno u pravu. Mi polazimo od naših dobrih ili loših namera u sličnim situacijama, kada mislimo o sebi i mislimo da i drugi to znaju, kao da znaju šta nam je u glavi. Međutim, drugi nas procenjuju isključivo na osnovu delovanja ili nedelovanja. Otuda različite predstave koje mi imamo o sebi i koje drugi imaju o nama. To je osnova zašto možemo da uočimo mane drugih, da im damo dobre savete, a istovremeno ne možemo pomoći sami sebi niti videti šta je ono što bismo trebali kod sebe da menjamo, a zapravo za naše dobro bi bilo da možemo.

Maksvel to zove slepim uglovima, kao što imamo slepe uglove kod vožnje automobila ili u raznim drugim životnim situacijama. Ti slepi uglovi, naše mane koje ne vidimo, prave štetu svakoj osobi, ali u slučaju liderstva, oni prave mnogo veću štetu, jer lideri imaju veći uticaj, njihov uticaj i loš i dobar se uvećavaju, multipliciraju, to više što je veći krug uticaja kojeg imaju.

Koje su glavne oblasti gde ljudi imaju slepe uglove?

1. Jednostrano posmatranje stvari. Često nam je teško da posmatramo nešto iz različitih uglova ili iz tuđih perspektiva. Mislimo da smo uvek u pravu, ne zapitamo se svaki put, a trebali bismo, da li možda ima drugo rešenje, drugi put, drugo viđenje?
2. Nesigurnost vođa. Nesigurnost čoveka. Brine ih šta drugi misle o njima. Brine ih da li će izgledati slabi ili nekompetentni ili nebitni. Pošto misle o sebi nisko, zahtevaju više pohvala sa strane. Nesigurne vođe ograničavaju svoje ljude u timu. Teško im je da vide druge kako rastu i napreduju, jer su ljubomorni i zavidni.  I kao i kod svih slepih tački, lideri ih obično ne vide, čak ni kada im na njih ukazuju, direktno ili indirektno.
3. Ego van kontrole. Jedan od najčešćih slepih uglova je obično ego. Egoistični lideri misle da znaju sve. Da su iznad svih. Smatraju da se na njih ne odnose pravila kao na ostale. Misle da su nezamenljivi. Ako je nešto loše, krive druge, ako nešto pogreše, poriču do besvesti.
4. Slab karakter. Kada pitate većinu ljudi, šta je bitno za uspeh, reći će vam talenat, prilika, naporan rad, kao primarne sastojke neophodne za uspeh. Iako su te stvari esencijalne, isto tako je i karakter. Zašto? Karakter će sačuvati i zaštititi vaše talente. Uz karakter, sve ostale stvari pomoći će lideru da bude uspešan. Karakter je zbir svih naših svakodnevnih izbora. To je konzistentan skup naših vrednosti, ideala, misli, reči i dela.

Kako da motivišete nemotivisanu osobu?

Kada sam počinjao u oblasti liderstva, mislio sam da mogu da promenim ljude. Sada shvatam da ne mogu. Ljudi moraju sami sebe da promene. To ne znači da nemam odgovornost za ljude u mojoj organizaciji u oblasti motivacije. Ipak postoje stvari koje mogu da uradim. Mogu da radim na tome da stvorim okruženje i kulturu gde je motivisanost vrednovana i nagrađena. Evo koji su načini da se to učini:

Angažujte motivisane ljude

Najbolji način da stvorite kulturu motivisanosti je da angažujete što više možete motivisanih ljudi. I takođe, ako želite da ljudi u vašem timu budu motivisani, morate biti motivisani i vi sami. Ljudi rade ono što vide kod vas.

Kasnije takođe treba da zapošljavate motivisane ljude. Ovo zvuči kao da je očigledno, ali iznenadili biste se da znate koliko lidera izostavlja ovu dragocenu osobinu iz jednačine kada traže članove tima. Mnogi se previše fokusiraju na talente ili na sposobnost i stručnost. Čak i lideri koji često uočavaju važnost stavova zanemaruju motivaciju.

Dajte svakoj osobi reputaciju koju će želeti da opravda

Ljudi često mogu da napreduju više kada postoji neko ko veruje u njih više od njih samih. Jedan od načina da ljudima pokažete da verujete u njih i mogućeg njihovog uspeha u budućnosti jeste da im obezbedite reputaciju koju će morati da odbrane i opravdaju.

Zapitajte se po čemu su specijalni, jedinstveni, sjajni svaki od vaših članova tima. Svi ljudi imaju talente, veštine, pozitivne osobine koje ih čine vrednim za tim. Saznajte šta su i saopštite to ostalim članovima tima. Što više otkrijete dobrih stvari koje rade vaši članovi tima i koje vrednujete, to više će oni želeti da rade te stvari. Ne samo da motivišete time ljude da rade u svojim jakim oblastima, nego ohrabrujete ostale da uočavaju pozitivne vrednosti i pričaju o njima jedno drugom.

Nagrađujte ono što želite da se radi

Nagrade su motivacione. Pravila, posledice, kazne ne čine da se ljudi svojevoljno pokreću. Jedva da ih zadržavaju da ne pruže najgore od sebe. Ako želite izvući iz ljudi najbolje, dajte im izazove za bolje performanse.

Teorija liderstva

Izuzetna mi je čast da mogu da pišem o ovoj oblasti. Sigurno ste već do sada pročitali ko sam i šta sam. Jedino pre nastavka treba da Vam saopštim kako sam došao do saznanja da o ovoj oblasti treba da se informišem, odnosno, da postanem stručnjak u njoj, jer se tu krije tajna uspeha.

Za sada sam ovlašćeni predavač Džona C. Maksvela, a nadam se da ću nekada biti čovek koji je multiplicirao svog učitelja. A Džon C. Maksvel je po svim podelama, člancima po poznatim poslovnim časopisima, predavač i autor broj jedan u svetu u oblasti liderstva!

Prva stvar koju želim da Vam prenesem jeste da je liderstvo oblast nauke, kulture, potpuno odvojena ali izuzetno važna podoblast teorije uspeha! Teorija liderstva je oblast koja se može naučiti, a većina ljudi nije ni svesna da je to nešto što je vredno proučiti...

1996. godine sam počeo da se bavim mrežnim marketingom i mislio sam da sam antitalenat za te vrste biznisa. Zatim samo polako shvatio da se teorija uspeha može naučiti i počeo sam da učim. Zatim sam shvatio da se prodaja može naučiti i shvatio sam da je sve u životu prodaja i počeo sam da učim o prodaji, da obučavam druge o prodaji i naravno počeo sam i sam da prodajem, sve bolje i bolje.

I onda sam 1998. godine otišao na nagradno putovanje u Orlando, na Floridi, proveo tamo desetak dana, svratio u neke knjižare i kupio prilično mnogo knjiga o prodaji, preduzetništvu, uspehu, komunikaciju i možda jednu ili dve o liderstvu! Nekako mi je ostalo u glavi, iako nije još prevedena bila knjiga, da su Džim Dornan, moj rol model i Džon Maksvel napisali jednu izuzetnu knjigu o liderstvu vezanu za mrežni marketing, kojim sam se bavio.

Nakon što sam pročitao prvu knjigu od Džona Maksvela, tražio sam još. Čim sam 2000. godine počeo da radim u Mađarskoj, čim sam dobio svoju prvu platnu MasterCard karticu tada, naručio sam još nekoliko knjiga.. I to je bilo to. Proučio sam, primenio sam, čak sam kasnije i zaboravio da sam od njega to naučio. Ali bilo je definitivno kao što moj kolega i saradnik Radu Šerban iz Rumunije kaže, njegova predavanja su toliko duboka kao da nam u kosti ulazi!

Zapamtio sam osnovnu misao zbog koje biste morali ovu oblast ozbiljno da uzmete u obzir. Džon Maksvel je preneo svoje iskustvo, da nikada nije bio u situaciji da u nekoj firmi ili organizaciji čuje da imaju lidera za izvoz, nego je uvek slušao žalopojke kako nemaju dovoljno lidera! To sam prvi put čuo 2001. godine, kada sam imao izuzetno uspešnu i brzo rastuću organizaciju, kada sam plaćao nekoliko hiljada evra mesečno konsultantskim kućama, na primer kući Dr. Isaka Adižesa, kako bih rešio taj nedostatak i sve probleme koji su zbog toga proizilazili!

I možda ne bih ja na ovo učenje ni obratio dovoljnu pažnju da 2010. godine slučajno nisam bio pozvan na predavanje o hrišćanskom liderskom učenju Džona Maksvela. Ja sam znao da je on bio pastor, ali kada sam ga prvi put čitao, ja sam bio skeptik – nisam verovao u Boga. Odnosno, da budem precizniji, nisam bio ateista, čovek koji tvrdi da nema Boga, nego samo nisam bio siguran ni da li ga ima, ni da li ga nema, bio sam racionalista koji je tražio još dokaza.

U međuvremenu, 2003. godine sam poverovao u Boga, počeo sam da čitam Bibliju, pa mi je poziv na hrišćansko predavanje Džona Maksvela sasvim dobro prijao. Bio sam šokiran jasnoćom kojom je Maksvel učio, bio sam oduševljen radnim sveskama koje su se koristile za praćenje materije, sve sam upijao, sve mi je bilo jasno, želeo sam još! Nekoliko puta sam išao na ta predavanje i jednom me je direktor prodaje u Mađarskoj iznenadio i rekla mi je da je dogovorila sa Džonom Maksvelom da dođe u Budimpeštu i održi celodnevni seminar!

Da skratim priču, osim što sam se lično našao sa njim, ispričao, dobio trajan pečat u motivaciji i modeliranju uspeha, odlučio sam i da završim kurs za ovlašćenog predavača njegovog učenja i svima Vama to preporučujem da uradite!

Želim da obrazujem ljude koji će ovo učenje da preuzmu i prenesu dalje. Jer će svet biti bolji. A mimo učenja Džona Maksvela, želim da sa svojim poslovnim umećem, sa iskustvom u međuljudskim odnosima, znanjem o porodici, edukaciji, motivaciji, pomognem milionima ljudi a daće Bog i ostvariću to!

Šta su ključne stvari koje želim da Vam prenesem od Maksvela?

Prvo da se o liderstvu može učiti i da je učenje o liderstvu izuzetno važno za mnogo oblasti za koje možda većina ljudi i ne misli da ima nekakve veze sa liderstvom. Na primer, porodica, ima veze sa liderstvom. Predavanje profesora u školi ima isto veze sa vođstvom. O vezi i primeni u vojsci, politici, upravljanju državom ili preduzećima ne treba da govorim. Ali sigurno ima sumnje vezanom za recimo sport, muziku, nauku, dobrovoljne društvene delatnosti, pa i potpuno nevezane društvene i prijateljske kontakte!

Prvo predavanje koje Vam preporučujem jeste “Zlatna pravila liderstva” što je zapravo i naziv jedne od najboljih knjiga koje je Maksvel napisao. Čekao je da napuni 60 godina života, 40 godina iskustva u liderstvu i onda je napisao knjigu sa ovako impozantnim i pretencioznim nazivom!

Pogledajte samo neke od poglavlja koje obrađuje:

• Ako ste usamljeni na vrhu, znači da nešto ne radite kako treba! Na vrh ne možete doći ako nemate ljudi oko sebe koji su makar za jednu stepenicu u znanju, veštinama i harizmi do vas!
• Najteža osoba za voditi ste vi sami! Ja sam to lično proverio, iskusio i potvrdio! Ako budete iskreni, pretpostavljam da ćete se i Vi složiti!
• Ključni momenti u životu određuju vaše vođstvo. Možemo reći i da je svaki vođa zapravo dočekao neki izazov u životu, ne znajući da će biti odabran, gde se urođena sposobnost iskazuje. Sa druge strane, ako ste već odabrani da možete da učite o liderstvu, videćete da je to Bogom dana stvar izbora, oblast života koja može da se nauči, a želećete to, kada vidite potencijal, dobrobit koju možete doneti ljudima!
• Kada vas stalno šutiraju od pozadi, znači da ste vodeći, ispred drugih... Deluje jednostavno, ali kada čujete objašnjenja, uporedite sa svojim životom, videćete da postoje zakoni uspeha, zlatni ili ne, ali su tu!
• Najbolje vođe su slušaoci, treba da izađete iz zona konfora i da ostanete u svojim jakim zonama... Prvi zadatak lidera je da bude realan, da bude sposoban i dovoljno hrabar da spozna i prizna realnost!
• Nemojte slati patke u školu za orlove! Svi će se osećati loše...
• Fokusirajte se uvek na najvažnije stvari!
• Najveća greška je ne upitati se u čemu grešite, a svi mi ponekad moramo da grešimo!
• Nemojte upravljati svojim vremenom, upravljajte svojim životom!
• Nastavite da učite ako želite da nastavite da vodite ljude (da budete vođa)!

Da vam ne otkrijem sve iz ove knjige, kupite je, pročitajte je, proučite je, dođite na neki seminar ovlašćenih predavača. Ako dođete na moj seminar, ako ne budete zadovoljni posle seminara onim što ste za cenu seminara dobili, vratiću Vam novac.

Drugi seminar kojeg Vam preporučujem jeste pet nivoa liderstva. Na žalost, nisam siguran da je prevedena knjiga, ali ako nije ta, pročitajte makar “Postani osoba od uticaja” od Maksvela i Džima Dornena, makar ćete osnove pročitati na ovu temu.

Da dobijete neku predstavu o temi:

1. Prvi nivo je nivo pozicionog vođstva. Ljudi vas prate jer moraju, jer ste dobili titulu šefa ili direktora. Nemojte dugo ostati na tom nivou!
2. Drugi nivo vođstva je vođstvo sa odobrenjem ili sa dozvolom. Ono se dešava kada razvijete međuljudske odnose sa ljudima koje vodite. Ljudi vas na ovom nivou prate jer žele!
3. Treći nivo vođstva se oslanja na produkciju, na rezultate. Tu dospevate kada postanete izvanredni u stvarima koje radite i ljudi vas prate zbog vaše veštine, znanja, autoriteta, zbog onoga što činite za svoju organizaciju!
4. Četvrti nivo vođstva se vidi kada počnete da učite druge ljude onome što vi izvanredno znate, kada počnete da ih razvijate, nesebično, sa ciljem da pomognete i njima i organizaciji. Možemo reći da je prethodni nivo bio uslovljen onim što činite za organizaciju, a ovaj nivo je uslovljen onim što činite za ljude koje vodite!
5. Vrh vođstva, najviši nivo čemu treba da težimo, ostvarenje koje ispunjava sve i dovodi nas do same svrhe našeg života, postojanja, karijere... To je nivo kada vodite ljude zato što ste im model na koji se ugledaju, zato što ste im inspiracija, zato što se dive onome što jeste i otvoreno ili skriveno bi želeli da budu i da postignu ono što već vi jeste. Ljudi vas tu prate zbog poštovanja, ništa im nije teško, ako treba, život će da daju za ideje, ideale, ciljeve za koje se zajedno zalažete i borite.

Kada sam prvi put čuo Maksvelovo objašnjenje 5 nivoa liderstva, video sam i koliko ne znam i koliko želim još da saznam, kako bih uradio najviše što mogu od svog života, da se ne postidim ni pred svojom decom, ni pred svojim roditeljima, ni pred Bogom, što mi je najvažnije.

Možda još uvek ne znate o čemu treba da učite od Maksvela o vođstvu? Evo Vam još nekih ideja, smernica i budite sigurni da su sva ta pitanja obrađena, ne morate lutati, istraživati, grešiti, ispravljati se. Iskoristite iskustva i znanja drugih ljudi, vekova i milenijuma iskustva i prakse!

1. Kakvo srce treba da ima vođa? Kakve kvalitete da razvije da bi se izdvojio od ostalih?
2. Koliko je bitno da vođa ima san, da ima viziju, da ima cilj koji je veći od njega samog?
3. Kakvi su prioriteti i kakav je način donošenja odluka?
4. Kakve odnost treba da neguje vođa sa ljudima koje želi da vodi?
5. Kako da se obavi strateško planiranje neophodno za vođstvo?
6. Kako da testirate svoje vođstvo, gde i kako da se popravite?
7. Kako da delegirate stvari i zašto da to radite?
8. Kako da vodite timove i zašto su timovi važni za vođstvo?
9. Kako da učite, odakle da učite, zašto da učite i razvijate se kao vođa?

I tako dalje...

Nadam se da sam Vam probudio radoznalost, a ako me pitate, mogu vas uputiti kako utolite glad i žeđ za znanjem. Sve ostalo je na vama – jer boj ne bije puška ubojita, nego boj bije srce u junaka!

Pošto treba da napravite izbor, napisaću vam veoma mudru “Autobiografiju u pet kratkih poglavlja” od Porše Nelson:

Poglavlje 1: Idem ulicom. Na trotoaru je duboka rupa. Upadnem unutra. Izgubljena sam – bespomoćna sam. To nije moja greška. Užasno mnogo vremena mi treba da se konačno iskobeljam.

Poglavlje 2: Idem istom ulicom. Na trotoaru je duboka rupa. Pravim se da je ne vidim. Opet upadnem. Ne mogu da verujem da sam opet na istom mestu, ali to nije moja greška. Još uvek mi dugo treba dok se izvučem.

Poglavlje 3: Idem istom ulicom. Na trotoaru je duboka rupa. Vidim da je tu. I ipak upadnem... po navici. Oči su mi otvorene. Znam gde sam. To je moja greška. Izlazim odmah.

Poglavlje 4: Idem istom ulicom. Na trotoaru je duboka rupa. Zaobiđem je.

Poglavlje 5: Idem drugom ulicom.

Ono za šta definitivno u osnovnom priručniku ne mogu da obradim, a želi da Vam preporučim, jeste da se fokusirate na to da razvijate vođe oko Vas, a da Vi postanete vođa vođama, jer o tome se ovde radi!

Dobrodošli u svet mrežnog marketinga!